Mislio sam da to ne može da se desi, bar meni, nesrećniku koji je u svojih skoro 37 proćerdao sve, zajebao neke ljude, dužan i bogu i narodu, jebem jednom u 2 godine, postajem usrani namćor, nemam dinara u džepu, živim sa ćaletom i kevom ćorav sam, debeo sam… Mogao bih da nabrajam još pun kurac! Ali, shvatam da mi se dešava nešto što nisam osetio bar 5 godina! Provaljujem da mi prija njeno društvo, volim da sam u njenoj blizini, volim da je gledam kako se smeje, volim da je slušam kada priča, gorim kada mi se ona obrati! Sanjam je, mislim na nju stalno! Čoveče, živ sam! Naravno, sada dolazimo do najgoreg dela. Ja nemam muda da joj sve ovo kažem pa šta god da bude. Jednostavno, ja sam jedna PIČKURINA koja nema muda da joj to kaže ili da je startuje. Jeste, imam komplekse, jeste namćor sam, ali bih samo voleo da joj kažem kako se osećam u njenoj blizini, kako mi je lepo kada sam u njenom društvu. Ovo sada prerasta u noćnu moru sa kojom živim nebrojeni niz godina, noćna mora kojoj nije pomogla ni psiho-terapija! Smrdljivo srozavanja sebe i ne cenjenja sebe, bolest! Uvek onaj smrdljivi trip da je ona uvek ne dostižna jer sam ja običan bednik i šljam i da ona nema šta da traži sa tipom kao što sam ja! Da li je to ljubav? … T! Ja se ložim na tebe do imbecilnosti!!!! T! posvećujem ti:

Pošto je ovo moj sajt, otvoriću novu stranicu samo za tebe T.